Медијска писменост за европску будућност


Пројекат „Медијска писменост за европску будућност“ кроз активности као што су дебата, квиз, радионице о медијској писмености и такмичење у писању есеја на тему информисања, медија и европске будућности информише ученике средње школе у руралним срединама о европским интеграцијама. 


Пројекат се реализује у школи „Петро Кузмјак“ у Руском Крстуру, а подржан је од стране Министарства за европске интеграције. Колико је школа „Петро Кузмјак“ посвећена европском путу говори и чињеница да има две Еразмус акредитације, за опште и стручно образовање. Међутим, постоји потреба информисања локалне заједнице и шире јавности које се спроводе у школи, а тичу се европске будућности. 


Едукација и развијање медијске писмености спречава ширење дезинформација и доприноси разликовању поузданих извора од дезинформација и стварању корпуса информисаних младих људи који могу активно и критички учествовати у процесима европске интеграције. 


Кроз активности на овом пројекту информисаћемо и локалну заједницу о европским интеграцијама. 


Кроз овај пројекат се ради на развијању медијске писмености у контексту европских интеграција Србије код средњошколаца у руралној средини, мањинској средини, као и са значајним бројем ученика из осетљивих и социјално угрожених група. Кроз пројекат ће ученици боље разумети процес придруживања ЕУ и научити их да критички процењују информације које долазе из различитих медијских избора, што доприноси њиховом развоју одговорних грађана у демократском друштву. 


Специфични циљеви су јачање европских компетенција за целоживотно учење, развијање медијске, дигиталне и опште писмености, као и оснаживање у сфери јавног наступа. 

Радионица „Дигитална безбедност и медији“

У школи Петро Кузмјак је ученицима првог разреда гимназије 24. септембра, 2024. одржана радионица „Дигитална безбедности и медији“. Кроз ову радионицу ученици су научили да сигурније користе интернет и друштвене мреже, критички процењују медијске садржаје, препознају лажне вести и онлајн преваре, као и да заштите своје личне податке у дигиталном простору. Ови циљеви су постигнути истраживањем значења дигиталних појмова који се користе у свакодневној виртуелној комуникацији. Ученици су презентовали појмове везане за дигиталну безбедности и медије и размењивали знања. Почетак радионице је био предвиђен за дискусију у којој су учествовали сви ученици и разматрали су различите појмове. Уколико неко од ученика није разумео одређени појам, остали ученици су се укључивали у дискусију и појашњавали појмове. Затим је ученицима представљена интерактивна презентација о најзаступљенијим типовима злоупотреба у дигиталном окружењу, да би затим приступили групној активности и истраживали појмове везане за дигиталну и медијску писменост, да би се на крају направио осврт на појмове кроз кратак квиз.


Кроз форму речника и објашњење основних појмова као што су дигитални идентитет, сајбер претње, лажне вести, фишинг и сигурносне лозинке, ставили смо фокус на потребу заштите личних информација на интернету и разумевање основних правила понашања у дигиталном свету. Такође, истакнуте су поруке о важности дигиталне безбедности и критичке медијске писмености. Дигитална безбедност у контектсту медија се односи на заштиту личних података, идентитета и приватности корисника током коришћења дигиталних платформи, као и на сигурно управљање медијским садржајима у дигиталном простору, безбедну интеракцију са медијским платформама, и спречавању злоупотребе података. Дигитална безбедност такође подразумева вештине критичког разматрања медијских садржаја, тако да је веома важно да ученици науче да како да идентификују непоуздане изворе и избегну ширење дезинформација. Нажалост, понекад се дешава да медијски садржаји могу бити коришћени за дигитално узнемиравање и зато је потребно информисати ученике о томе како пријавити нежељено понашање на платформама и како се заштитити од дигиталног узнемиравања.


Ова активности је оспособила ученике да сигурније користе интернет и друштвене мреже, да критички процењују медијске садржаје, препознају лажне вести и онлајн преваре, као и да заштите своје личне податке у дигиталном простору.

Радионица „Препознавање дезинформација и лажних вести о Европској унији“

Ученици другог разреда гимназије су  3. октобра имали радионицу о препознавању дезинформација и лажних вести о Европској унији. У оквиру нашег пројекта за развијање медијске писмености ученици су радили на препознавању дезинформација и лажних вести о Европској унији и стекли су неопходна знања и алате за критичко размишљање у дигиталном свету, где су дезинформације све присутније.


Оно што је било кључно током радионице је да су научили како да разликују проверене информације од лажних вести, као и који су најчешћи механизми манипулације који се користе у садржајима о Европској унији.


Такође, један од циљева радионице је био да ученици постану свесни како дезинформације могу утицани на њихово мишљење о важним политичким и друштвеним темама, као што су чланство у Европској унији, реформе или безбедносна питања.


Резултате својих запажања су представили у холу школе „Петро Кузмјак“, где су изложили пано о чињеницама о Европској унији.

Радионица „Разумевања политика и институција Европске уније кроз медије“

У школи „Петро Кузмјак“ је 30. септембра одржана радионица под називом „Разумевање политика и институција Европске уније кроз медије“.


Ученици четвртог разреда гимназије су кроз међусобан дијалог увидели сврху, значај, улогу политика институција европске уније као и њихову презентност кроз медије.  Упознали су се са политикама институција европске уније кроз медије, али и са значајем политике, међусобним утицајем политике, медија и институција у савременом друштву. Главни задаци радионице су били увиђање значаја, улоге, сврхе институција, политике, медија у савременом друштву.


Кроз практичне примере и рад у групама, ученици су истраживали како политике Европске уније утичу на њихове локалне заједнице и образовали се о важности медијске писмености за разумевање глобалних и европских тема. На крају радионице, ученици су изразили већу свест о начину функционисања ЕУ, као и о значају критичког приступа информацијама које се пласирају у медијима.

Европска унија 378.21 KB

Позив за учешће у конкурсу за најбољи есеј на тему: "Европске интеграције кроз искуства младих"

Позивамо све ученике средњих школа који су учествовали у програмима размене у оквиру Еразмус+ програма да се пријаве на конкурс за најбољи есеј на тему: "Европске интеграције кроз искуства младих".


Циљ овог конкурса је да омогући младима да изразе своја лична искуства и размишљања о процесу европских интеграција, са посебним фокусом на утицај програма као што је Еразмус+ на њихов поглед на Европску унију и њене вредности.


Теме које есеј може обухватити:


-Како је учешће у Еразмус+ програму променило ваш став о европским интеграцијама?


-Како сте кроз међународну сарадњу разумели вредности Европске уније, као што су солидарност, разноликост и културна размена?


-На који начин видите улогу младих у будућности европских интеграција?


-Како су програми попут Еразмуса допринели вашем личном и професионалном развоју у оквиру европске заједнице?


Услови учешћа:


-Право учешћа имају сви ученици средњих школа који су били део било ког Еразмус+ програма размене.


- Есеји треба да буду у дужини од 500 до 1000 речи.


-Есеј треба да буде оригиналан рад, написан на српском, русинском или енглеском језику.


Рок за слање радова је 31. октобар 2024. године.


Најбољи есеји биће објављени у посебној публикацији, а аутори најбољих радова биће награђени пригодним наградама.


Ученици који су заинтересовани за учешће могу послати своје радове на емаил адресу:


digitalnirecnikbezbednosti@gmail.com са насловом "Конкурс за есеј – Европске интеграције."


Ово је ваша прилика да поделите своје утиске и постанете део ширег дијалога о будућности Европе!


Такмичење се организује уз подршку УГ руСТЕМ, Министарства за европске интеграције и Школе "Петро Кузмјак".

Квиз

У оквиру Еразмус+ недеље у Школи „Петро Кузмјак“ је 17. 10. 2024. одржан квиз за ученике гимназије где су питања била посвећена Европској унији и њеним вредностима. Ученици других и трећих разреда гимназије који су учествовали у предходним разменама кроз Еразмус+ програме су саставили квиз за ученике првих разреда средње школе да би их упознали са европским вредностима и Еразмус+ програмом. Кроз интрактиван и забаван начин ученици су се упознали са чињеницама о Европској унији, али и могућностима Еразмус+ програма.


З нагоди Еразмус тижня у Основней школи и ґимназиї "Петро Кузмяк" нєшка отримани квиз


Квиз у рамикох Еразмус тижня

ИСТРАЖИВАЊЕ

Анкета бр. 1

Једна од активности пројекта „Медијска писменост за европску будућност“ обухватио је анкетирање 30 ученика, како би се проценило њихово знање и ставови о Европској унији, медијској писмености, европским интеграцијама и програмима размене. Резултати анкете открили су неке важне аспекте у вези са информисаношћу и ставовима младих према овим темама, као и могућности за унапређење њиховог знања и мотивације. Ова анкета је спроведена у почетној фази пројекта. У анкети је учествовало тридесет ученика првих разреда средње школе, узраста 14 и 15 година који још нису имали прилике да учествују у програмима Европске уније.


Резултати анкете су показали да је већина ученика (70%) изјавила да је упозната са појмом Европске уније, али само 13,3% њих је изјавило да има довољно информација о програму Еразмус+. Чак 53,3% ученика зна мало о овом програму, што указује на потребу за бољим информисањем младих о могућностима које нуди ЕУ кроз програме размене.


Када је реч о мотивацији за учешће у програмима размене и путовањима у европске земље, 73,3% ученика је показало умерено интересовање, док је само 20% веома мотивисано. Ипак, велики број ученика (80%) верује да би путовање и студијски програми у државама Европске уније позитивно утицали на њихов образовни и професионални развој.


Што се тиче медија и извештавања о Европској унији, 63,3% ученика сматра да су медијске информације о ЕУ поуздане, али 26,7% од укупно испитаних нису сигурни у њихову поузданост. Ово указује на потребу за јачањем критичког размишљања и медијске писмености код младих. Половина ученика (50%) је изјавила да је мало упозната са медијском писменошћу, што показује да је ова тема још увек недовољно обрађена у образовном систему.


Занимљиво је да чак 70% ученика не верује информацијама о Европској унији које добијају преко друштвених мрежа, што може бити последица осећаја несигурности у поузданост тих извора. Ипак, већина ученика (53,3%) изразила је жељу да сазна више о Европској унији и медијској писмености, што показује отвореност за нова сазнања и интересовање за ова питања.


Када су процењивали своје тренутно знање о Европској унији, 46,7% ученика је оценило своје знање оценом 3, док је 26,7% дало оцену 4. Ово сугерише да ученици имају основна знања, али да постоји простор за напредак. Важно је напоменути да 56,7% ученика сматра да би боље разумевање Европске уније и медијске писмености било корисно за њих у будућем образовању и животу.


На основу ових резултата, можемо закључити да је потребно више едукације о Еразмус+ програму и другим могућностима које Европска унија нуди младима, с обзиром на то да су многи ученици слабо информисани о овим темама. Такође, постоји потреба за већим акцентом на медијску писменост у школама, како би млади били у стању да разликују поуздане изворе информација од непоузданих, посебно на друштвеним мрежама. Побољшање би се могло постићи организовање радионица и едукативних програма на тему медијске писмености и европских интеграција, као и активнија промоција програма размене, како би се повећала мотивација ученика за учешће у њима.


Закључно, резултати анкете показују да млади имају иницијално интересовање за теме које се односе на Европску унију и медијску писменост, али је потребно систематичније радити на њиховој едукацији како би постали информисанији и активнији учесници у процесима који ће обликовати њихову будућност.

1. Медијска писменост за европску будућност.pdf 230.5 KB

Радионица  "Критичка анализа медијских садржаја о европским интеграцијама Србије"

Радионица посвећена критичкој анализи медијских садржаја о европским интеграцијама Србије је одржана 21. новембра, 2024. године за ученике трећег разреда гимназије "Петро Кузмјак". У радиoници је учестовало петнаест ученика. Радионицу је одржала Љиљана Рудакијевић, професорица енглеског и координатор Еразмус+ програма у Школи "Петро Кузмјак".


Радионица на тему „Критичка анализа медијских садржаја о европским интеграцијама Србије“ одржана је са циљем да се ученици упознају са појмовима европских интеграција, јавног мњења и улоге медија у формирању ставова. Радионица је имала следеће циљеве: упознавање са појмом европских интеграција, разумевање појма јавног мњења и његовог значаја и развијање способности критичке анализе медијских садржаја на тему европских интеграција.


Радионица је започела уводним предавањем у којем су ученици кроз видео и презентацију добили основне информације о европским интеграцијама Србије и јавном мњењу. Након уводног дела, ученици су водили дискусију на тему важности јавног мњења и утицаја медија на формирање ставова.


У првом делу практичног рада, ученици су добили задатак да наброје медијске куће које познају у Србији и да истраже колико често оне извештавају о процесу европских интеграција. Такође су анализирали објективност извештавања различитих медијских извора и дискутовали о томе који медији сензационалистички обрађују теме у вези са ЕУ, а који извештавају на уравнотежен начин.


У другом делу, ученици су дискутовали о утицају појединих вести на њихова лична мишљења и како процењују тачност информација. Ученици су кроз радионицу развили вештине критичке анализе медијских извора и постали свеснији како медији обликују јавне ставове. Такође су показали су интересовање за тему и активно су учествовали у дискусијама и анализама.


На радионици  су спроведена два упитника – један пре почетка радионице и други након завршетка, како би се проценило знање и развој вештина критичке анализе медијских садржаја код ученика. Циљ упитника био је да се утврди степен познавања теме европских интеграција, јавног мњења и утицаја медија пре и после радионице, као и осећај оснажености ученика у критичком размишљању након завршетка радионице. Ученици су добили упитник у којем су процењивали своје почетно знање о следећим темама: европске интеграције, јавно мњење, утицај медија на креирање јавног мњења. Према резултатима, већина ученика је своје знање о европским интеграцијама оцењивала нижим оценама (просек око 5), док је знање о јавном мњењу и утицају медија било процењено просечним оценама између 4 и 6.Након радионице, ученици су поново попунили упитник, али овог пута су поред постојећих питања процењивали и колико се осећају оснажено да критички размишљају о медијским садржајима везаним за европске интеграције. Упитник је показао значајан напредак у знању о европским интеграцијама (просечне оцене су порасле на 7-8), као и у разумевању улоге медија у креирању јавног мњења (просечна оцена око 7). Ученици су се такође изјаснили да се осећају оснажено да критички размишљају о медијским садржајима, са просечним оценама изнад 8.


Можемо закључити да је радионица имала позитиван утицај на ученике, јер су побољшали своје разумевање теме и развили вештине критичке анализе медијских садржаја.

Самопроцена на почетку радионице Критичко мишљење.pdf 120.25 KB

Резултати упитника после радионице.pdf 138.03 KB

Дебата: "Европске интеграције"

Дебата је одржана 21. новебра 2024. у Школи "Петро Кузмјак" у Руском Крстуру. Организацију дебате реализовали су ученици завршних разреда гимназије уз подршку професорице филозофије Далиборке Вукасовић. У дебати је учествовало 15 средњошколаца, подељених у два тима: "Заступници европских интеграција" и "Критичари европских интеграција". У дебати у улози публике су учествовали наставници и ученици из три средње школе из Апатина, Србобрана и Бачког Петровца.


Циљ дебате био је подизање свести међу младима о значају и изазовима процеса европских интеграција, као и развијање критичког мишљења, аргументације и вештина јавног наступа. Сваком тиму је додељено одређено време за представљање својих аргумената. Заступници су истакли предности приступања Европској унији, као што су економски развој, слобода кретања и образовне могућности, док су критичари су указали на изазове попут губитка суверенитета и потенцијалних економских ризика за мање

развијене државе. На крају су учесници из публике учествовали постављањем питања тимовима, што је додатно обогатило дискусију. Тимови су у завршним излагањима сумирали своје ставове, док је победу однео тим који је заступао тезу о предностима европских интеграција.


Публика и жири су похвалили тимове за добро припремљене аргументе и зрелост у дискусији. Учесници су истакли да су кроз дебату стекли дубље разумевање европских интеграција и унапредили своје вештине комуникације. Дебата је успешно испунила своје образовне и васпитне циљеве. Препорука је да се сличне активности организују редовно како би млади наставили да развијају критичко мишљење и активно се укључују у теме од друштвеног значаја.

Такмичење на тему „Европске интеграције кроз искуства младих“

Након позива на такмичење је стигло петнаест есеја који је прегледао жири у саставу Ивана Дајч, професорица српског језика, Јелена Тошић, професорица енглеског језика и Марко Новаковић, професор разредне наставе. Жири није имао лак задатак, а оцењивао се релевантност ставова, садржај, јасноћа, структура, креативност, оригиналност и целокупан утисак послатог есеја. Титулу најбољег есеја су понели:


  1. Ања Пејчић, ученица четвртог разреда Школе "Петро Кузмјак", смер туристички техничар
  2. Андреја Нађ, ученица четвртог разреда Школе "Петро Кузмјак", гимназија на русинском наставном језику
  3. Марија Бркић, ученица четвртог разреда Школе "Петро Кузмјак", смер туристички техничар


Главни циљ такмичења био је подизање свести младих о процесу европских интеграција, као и разматрање њиховог утицаја на живот младих у Србији. Такмичари су имали прилику да кроз елаборате представе своје идеје и мишљења о изазовима и предностима сарадње и интеграција са Европском унијом. Ученици су изнели своја мишљења кроз своје ставове о различитим аспектима европских интеграција, укључујући образовање, мобилност, тржиште рада и културну сарадњу.


Признања ученицима су свечано уручена 21.11.2024. у Школи "Петро Кузмјак" у Руском Крстуру.


Ово такмичење је омогућило да се сагледају предности европских интеграција из другачије перспективе и да подстакне младе људе да размишљају о могућностима које нам Европска унија пружа.

Prvomesto.pdf 56.78 KB

Drugomesto.pdf 33.46 KB

Trecemesto.pdf 55.59 KB

Подкаст "Из Петровог угла", трећа сезона: "Медијска писменост за европску будућност"

Подкаст "Из Петровог угла", трећа сезона: "Медијска писменост за европску будућност" (@подкастизпетровогугла) је пројекат који се реализује у школи "Петро Кузмјак" у сарадњи са УГ руСТЕМ из Руског Крстура, уз подршку Министарства за европске интеграције Републике Србије.


Наши саговорници, учесници мобилности у оквиру Еразмус+ програма, били су главни говорници у свакој епизоди. Подкаст је имао пет епизода, у којима су учесници делили своја искуства са путовања, учења у мултикултуралном окружењу и развоја медијских вештина. Посебан акценат стављен је на њихов лични развој и учење кроз размену идеја са вршњацима из других европских земаља. Подкаст је привукао пажњу младих слушалаца, али и шире јавности, због аутентичних и инспиративних прича из прве руке.

Пројекат је показао како медијска писменост може бити интегрисана у едукативне програме са конкретним резултатима и трајним утицајем.


Подкасте је водио Златко Рамач, новинар Радио Телевизије Војводине. Подршку у монтажи су имали од стране Златка Русковски. Организатор је Наталија Будински.


Гости подкаста:


Лара Сопка је ученица трећег разреда гимназије „Петро Кузмјак” у Руском Крстуру. Од многих активности и школских пројеката у којима активно учествује и подржава, посебно воли да путује. Садржајнија путовања јој омогућују течан говор енглеског и немачког језика. Учествовала је више пута у Еразмус+ програмима - путовањима у Швајцарску, Болоњу и Фросиноне, која за њу представљају огромна позитивна искуства, која су јој допринела да прошири видике, упозна нове народе, њихову културу и језик. Сматра да су путовања и размене веома значајни за младе људе у циљу да постану бољи, толерантнији и разумели различитости, како би свет постао боље место за све.


Линк ка овој епизоди можете наћи у причама или кликом на 01-3 Lara Sopka - Podkast iz Petrovog ugla


Глоријан Штрангар из Руског Крстура je ученик четвртог разреда гимназије "Петро Кузмјак". Током школовања су га највише заинтересовале области као што су математика, физика и хемија, и у тим областима је остварио значајне резултате. Такође, Глоријан је и члан карате клуба "Хајдук" из Куле са којим је учествовао на многим такмичењима и освојио разна признања, а као члан репрезентације Србије. Као ученик школе "Петро Кузмјак" учествовао је у многим пројектима попут Еразмус пројеката, пројеката организације "Достигнућа младих", Центра за промоцију науке и многих других. Говори енглески и немачки језик. Након завршетка средње школе, планира да настави школовање на Факултету техничких наука, на смеру Софтверско инжењерство и информационе

технологије или Рачунарство и аутоматика.


Линк ка овој епизоди можете наћи у причама или кликом на  02-3 Glorijan Štrangar - Podkast iz Petrovog ugla


Соња Чапко је професорица физичког у Школи “Петро Кузмјак” .  У нашој школи

професорица Соња је и одељенски старешина, али и координатор Ученичког парламента

средње школе и учесница Еразмус плус програма. Воли путовања, као и стицање разних

знања и вештина. Воли интеракцију са ученицима и верује да нас и млади могу много

чему научити. Професорица Соња је изузетно комуникативна , дружељубива, спремна за

сарадњу, помоћ и тимски рад. Веома је задовољна што имам могућност да предаје

двојезично, како на русинском, тако и на српском језику у школи у којој је и започела

своје школовање.


Линк ка овој епизоди можете наћи у причама или кликом на  03-3 Sonja Čapko - Podkast iz Petrovog ugla


Лена Богдановић и Николина Павловић долазе из Куле и похађају трећи разред

гимназије “Петро Кузмјак”. Обе ученицe су увек настојале да се ангажују у  различитим

школским активностима, а имале су прилику да учествују  у Еразмус+ пројекту, где су

имале прилику да сарађују са вршњацима из друге земље, уче о различитим културама и

развијају вештине комуникације. Тај пројекат им је омогућио да прошире своје видике и

да стекну нова знања пријатељства. 

 

Линк ка овој епизоди можете наћи у причама или кликом на 04-3 Nikolina Pavlović i Lena Bogdanović - Podkast iz Petrovog ugla 

 

Доротеја Тошић је ученица четвртог разреда смера туристички техничар. Од раног

школовања показује интересовање за пројекте и развија вештине у области туризма. До

сад је учествовала у разним пројектима, укључујући и Еразмус плус пројекте где је

показала упорност организованост и спремност за тимски рад. У будућности себе види као

део иновативних пројеката у овој области. 


Линк ка овој епизоди можете наћи у причама или кликом на 05-3 Doroteja Tosić Podkast iz Petrovog ugla

Анкета 2

На крају пројекта "Медијска писменост за европску будућност" спроведена завршна анкета где су учествовали ученици који су пратили активности пројекта. У истраживању је учествовало 30 испитаника, који су кроз своје одговоре показали ново укључености у теме које су од значаја за развој младих у савременом друштву.


Први део анкете бавио се питањем заинтересованости за учешће у Еразмус+ програмима. Чак 73,3% испитаника изразило је жељу да учествује у овим програмима, док је 13,3% одговорило негативно, а исто толико није било сигурно у своју заинтересованост. Ови резултати показују велики потенцијал за повећање учешћа младих кроз боље информисање. Следеће питање се односило на праћење медијских садржаја који се односе на Европску унију. Више од половине испитаника (63.,3%) редовно прати ове

садржаје, док 30% не прати, а 6,7% је навело да их тема уопште не интересује. Значајно питање у анкети било је да ли млади знају да разликују тачне од нетачних информација у медијима. Већина испитаника (70%) изразила је самопоуздање у овом погледу, док је 13,3% одговорило негативно, а 16,7% навело да их медијски садржаји не интересују. Када је у питању способност креирања медијских садржаја, 41,4% испитаника је изјавило да има ту вештину, док је 34,5% навело да је нема, а 24,1% је изразило незаинтересованост за ову област. Већина испитаника (53,3%) сматра радионице о медијској писмености корисним, док је 13,3% одговорило негативно, а 33,3% је навело да нису заинтересовани. Једно од питања се односило на истраживање тема медијске писмености. Преко половине учесника (53,3%) навело је да се бавило овим темама, док је 30% одговорило негативно, а 16,7% није показало интересовање. На питање о професионалном бављењу медијима, 23,3% испитаника показало је интересовање, док је 46,7% навело да се не би бавило овом професијом, а 30% није било сигурно. Информисаност младих о томе коме се могу обратити у школи за Еразмус+ програме такође је била предмет истраживања. Половина испитаника (50%) зна коме да се обрати, док друга половина или није информисана (40%) или није заинтересована (10%). Подаци указују на потребу за бољом организацијом и

доступношћу информација у школама. Иако 50% испитаника разговара са вршњацима о Еразмус+ програмима, значајан проценат (43,3%) то не чини, док 6,7% није заинтересовано. Слично томе, 48,3% разговара са члановима породице о програмима, али 44,8% то не ради. Ови резултати показују потенцијал за подстицање дијалога у породичном и вршњачком окружењу.


Закључно, анкета је показала да млади имају велико интересовање за медијску писменост и европске програме, али да је неопходно радити на информисању и укључивању оних који тренутно нису заинтересовани. Препоруке укључују организовање радионица, промоцију Еразмус+ програма, као и подршку младима у развоју медијских вештина. Ова истраживања могу послужити као основа за даље активности које ће оснажити младе и омогућити им активније учешће у друштвеним процесима.

Упоредна анализа резултата Анкете 1 и Анкете 2

Пројекат Медијска писменост за европску будућност укључио је две анкете, спроведене пре и након реализације пројекта, у којима је учествовало по 30 ученика који нису имали искуства са Еразмус плус пројектима. Анкете су имале за циљ да процене промене у знању, ставовима и мотивацији ученика у вези са Европском унијом, медијском писменошћу, европским интеграцијама и програмима размене.


Пре пројекта:

Што се тиче знања о Европској унији и Еразмус+ програму добили смо резултат да је 70% ученика је било упознато са појмом Европске уније, али само 13,3% је имало довољно информација о Еразмус+ програму. Више од половине (53,3%) знало је мало о овом програму. Ученици су показали извесну мотивацију за учешће у програмима размене. Умерено интересовање показало је 73,3% ученика, док је

само 20% било веома мотивисано. Већина (80%) сматра да би учешће позитивно утицало на њихов развој. Што се тиче медијске писмености половина ученика (50%) била је мало упозната са медијском писменошћу, а 70% није веровало информацијама са друштвених мрежа о Европској унији, док је 63,3% ученика сматрало је да су медијске информације о ЕУ поуздане, али 26,7% није било сигурно у њихову тачност.


Након пројекта:

Знање и заинтересованост за Еразмус+ програм се значајно повећало након пројекта, где 73,3% ученика изразило је жељу да учествује у Еразмус+ програмима, у односу на 20% веома мотивисаних пре пројекта. Праћење медијских садржаја о ЕУ се такође повећало јер је више од половине (63,3%) ученика почело је редовно да прати садржаје везане за Европску унију.70% испитаника изразило је

самопоуздање у разликовању тачних од нетачних информација у медијима, што је значајан напредак. Након пројекта 41,4% ученика изјавило је да је стекло вештине креирања медијских садржаја, док је пре пројекта ово било значајно мање заступљено. Такође, ученици су више разговарали и промишљали о Европској унији и Еразмус+ програмима. Половина ученика разговарала је са вршњацима и члановима породице о овим темама, што показује повећање отворености за дискусију.


Анкете су показале значајан напредак у информисаности, мотивацији и вештинама ученика након спроведених активности пројекта. Док је пре пројекта већина ученика имала само основна знања о Европској унији и ограничену медијску писменост, након пројекта забележена је већа укљученост у теме и повећана способност критичког размишљања и медијског стваралаштва. Ученици су показали већу заинтересованост за учешће у Еразмус+ програмима и чешће су пратили медијске садржаје о Европској унији. Резултати сугеришу да је пројекат значајно допринео развоју знања, вештина и мотивације ученика у вези са Европском унијом и медијском писменошћу. Ипак, требало би се даље организују радионице, да се врши промоција програма размене и интензивира подршка у школама како би се постигли још бољи резултати у информисању и укључивању младих.

2. Медијска писменост за европску будућност.pdf 230.28 KB